Mi živimo u vremenu koje bi naši stari nazvali naučnom fantastikom.
Dovoljno je pogledati filmove koji se bave tom temom iz 70-ih godina prošlog veka. Ono što su oni predstavljali kao daleku budućnost, stiglo je mnogo brže nego što su predviđali.
Kada sagledamo civilizacijske promene iz širokog ugla, ne možemo da se ne zapitamo koliko daleko tehnologija može otići? Šta nas čeka za 10, 20, 50 ili 100 godina?
U nastavku teksta zakoračićemo u digitalnu budućnost i pokušati da predvidimo kako će svet izgledati na osnovu toga kako izgleda danas, i kako se menjao kroz istoriju.
Tehnologija napreduje eksponencijalnom brzinom
Tehnologija napreduje eksponencijalno.
Zbog toga danas doživljavamo tektonske i rapidne promene sa kojima jedva idemo u korak, i pored toga što smo neprestano na internetu.
Šta to tačno znači?
Uzmimo kao primer matematički niz – 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128, 256, 512 i tako dalje. Da li primećujete sličnost sa tehnološkim napretkom? Pametni telefoni postoji tek nešto više od 10 godina.
Kada su se prvi put pojavili na tržištu, niko nije ni sanjao koliko će veliki uticaj pametni telefoni imati na svet, pogotovo u tako kratkom roku. Danas bi život bio apsolutno nezamisliv bez telefona, koji su postali naša produžena desna ruka za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a sa svakom novom generacijom postaju napredniji.
Sa njima komuniciramo, oni nam služe kao lični asistenti i preko njih kupujemo stvari putem interneta – prodaja posuđa, garderobe, nakita i najrazličitijih stvari obavlja se jednostavnim dodirom na ekranu pametnog telefona, u bilo kom trenutku i gde god da se nalazimo na svetu.
Kako će izgledati pametni telefoni u budućnosti niko ne može predvideti. Ukoliko pratimo eksponencijalnu progresiju, možemo pretpostaviti da telefoni budućnosti neće mnogo ličiti na telefone kakve danas poznajemo.
Kao što ni telefoni iz 80-ih ne nalikuju sadašnjim telefonima.
Umesto toga, to će biti uređaj pomoću kojeg možemo doživeti proširenu realnost i iskusiti svet kakav nikada ranije nismo iskusili. Verovatno neće biti potrebe ni da ih dodirujemo kako bismo ih koristili, ako pogledamo koliko daleko je danas stigla tehnologija po pitanju glasovnih komandi.
Dakle, tehnološke promene nisu ništa novo – nova je samo brzina kojom tehnologija napreduje.
Nova radna mesta zamenjuju tradicionalne poslove
Digitalizacija utiče na masovni gubitak posla. To je istina. Istina je takođe da digitalizacija stvara nova radna mesta.
Automobilska industrija se nezaustavljivo kreće prema autonomnim vozilima, odnosno automobilima koji se kreću bez vozača. Ogroman broj ljudi na svetu će ostati bez posla u trenutku kada ovakva vozila uđu u masovnu proizvodnju i široku upotrebu.
Sa druge strane, procenjeno je da bi digitalizacija mogla stvoriti skoro 6 miliona radnih mesta samo u električnoj i logističkoj industriji do 2025. godine.
Ono što možemo biti sigurni je da postoje poslovi koji će neizostavno nestati: Bankarski službenici, administrativno osoblje i vozači. Takođe, postoje poslovi koji prosto ne mogu da se izgube u čitavom procesu digitalizacije, poput zdravstvenih radnika ili umetnika.
Međutim, biće visoko zavisni od algoritama i tehnologije, shodno čemu će u poslovnom kontekstu koegzistirati sa mašinama.
Digitalizacija predstavlja ogroman izazov za ljudsku rasu
Ljudi ne vole promene.
Naš mozak je programiran da voli rutinu, jer se u rutini oseća najbezbednije. Svaka promena predstavlja nepoznanicu, pa samim time i svojevrsnu opasnost.
U eri digitalizacije tržišta nestaju, međuljudske odnose je sve teže razumeti, naša okolina je nestabilnija, a kroz svakodnevni život se krećemo sve brže. Došlo je do tačke kada se sve što smo oduvek poznavali menja, i da neke stvari moramo uraditi drugačije nego što smo to radili u prošlosti.
Kao ljudi, ne možemo zaustaviti niti usporiti razvoj tehnologije. To moramo shvatiti što pre, jer ako promene nisu “odložljive”, mi smo ti koji se odmah moramo adaptirati na njih.
Ljudi oblikuju digitalizaciju
Digitalizaciju ne treba gledati kroz promene koje će neminovano uslediti i kojih se instiktivno plašimo, već kroz prizmu napretka kakav je do sada bio nezamisliv za ljudsku rasu.
Zamislite da lekar ima na raspolaganju algoritam koji će pomoći u lečenju najtežih bolesti, ili veštačku inteligenciju koja će sama doći do rešenja koja mi, ljudi, nismo mogli da nađemo vekovima.
Zamislite dan kada se karcinom leči jednom injekcijom?
Bolest za koju nikada nije pronađen lek, naposletku se može svesti na nivo običnog sezonskog virusa. Iako zvuči nemoguće, potrebno je vratiti se malo unazad i pronaći slične primere kroz istoriju.
Tuberkoloza je nekada bila smrtonosna bolest, a danas se leči lekovima. Velike boginje razarale su čitave nacije, dok su danas u potpunosti iskorenjene vakcinama.
Na nama je da oblikujemo digitalnu transformaciju i napredak tehnologije tako da od toga imamo samo koristi, kao što smo sagradili čitavu ljudsku civilizicaju adaptacijom na promene koje su se dešavale oko nas.
