Šta je dijabetes?

Dijabetes ili šećerna bolest čija učestalost svake godine raste kod stanovništva, trenutno je na sedmom mestu po smrtnosti pokazuju zvanični podaci, međutim šta je dijabetes, kako prepoznati i kako lečiti?

Ovo je hronična bolest usled koje naš organizam ne proizvodi dovoljno hormona pankreasa-insulin, ali ne samo ako ne proizvodi već i ukoliko taj isti hormon neadekvatno koristi.

To naravno ne isključuje da dijabetes može biti kombinacija oba ove mehanizma.

Insulin, koji smo pomenuli, u našem organizmu kontroliše koncentraciju glukoze u krvi kao i količinu koja se apsorbuje u ljudskim ćelijama.

S obzirom na to da mozak kod ljudi koristi šećer, odnosno glukozu, neophodno je i da se njegov nivo održava na takozvanom zadovoljavajućem minimumu.

Ukoliko je nivo šećera nedovoljan nastaje hipoglikemija, a ukoliko je visok nastaje hiperglikemija i u tom slučaju kažemo da osoba ima dijabetes.

Na šta utiče dijabetes?

Visok nivo šećera u krvi u ljudskom orgnizmu oštećuje male krvne sudove srca, očiju, bubrega, nervnog sistema ali i kapilarne mreže na periferiji.

Zbog toga se i prepoznaju oboljenja srca, moždani udar (šlog), bolesti bubrega, oštećenja nervnog sistema, ali i slepila i sve to usled nedovoljno lečenog dijabetesa.

Medicinski podaci pokazuju i da usled nelečenja ove bolesti raste broj smrtnih slučajeva u čitavom svetu.

Kako prepoznati dijabetes?

Povišen nivo šećera u krvi može se manifestovati:

• umorom
• pojačim apetitom
• izraženom potrebom za vodom
• pojačanim mokrenjem
• oslabljenim vidom
• potamnelom kožom na vratom

Zbog toga je potrebno pratiti sve simptome, i na vreme se javiti lekaru kako bi se izvršile potrebne analize i eventualno odredio tip dijabetesa jer je ovo oboljenje potrebno na vreme prepoznati i kontrolisati.

Kako dijagnostikovati dijabetes?

Laboratorijskom analizom možete odrediti nivo glukoze u krvi, a test se vrši u standardnoj laboratoriji.

Kako bi se odredila prava vrednost potrebno je da pacijent ne konzumira hranu 12 sati pre zakazanog testiranja, da nema povišenu temperaturu i da je normalno fizički aktivan.

Normalna vrednost šećera u krvi je od 3,6 do 6,1 mmol/l, a ukoliko se pokaže da je vrednost iznad gornje granice, odnosno preko 7 mmol/l potrebno je proveriti nivo glukoze u naredna 24 sata.

Ako testiranje opet pokaže da je vrednost iznat 7,0 mmol/l lekar će vam dijagnostifikovati dijabetes.

Tipovi dijabetesa

Verovatno ste i sami čuli da postoje dva tipa dijabetesa: tip jedan i tip dva.

Prvi tip dijabetesa je svakako teži oblik jer pacijenti sa dijabetesom tipa 1 moraju svakodnevno da uzimaju insulin jer njihov organizam stvara u maloj količini insulin.

Oboljenje ovog oblika se najčešće javlja kod dece, ali nije isključeno da se može pojaviti i u nekom drugom starosnom dobu.

Drugi oblik, takozvani dijabetes tipa 2 je najčešči oblik oboljenja, a u procentima se kreće od 90-95% osoba sa dijagnostikovanim dijabetesom.

Kada pacijent ima takozvani tip 2, njegov organizam se opire delovanju insulina odnosno ne koristi ga na adekvatan način i nije u stanju da prenosi šećer u svoje ćelije.

Dobro je što osobe sa dijabetesom tipa 2, svoje zdravstveno stanje mogu kontrolisani uvođenjem zdravim načinom života odnosno redovnim vežbanjem i zdravom ishranom što dovodi do regulacije telesne mase.

Bitno je da ukoliko sumnjate na dijabetes obavezno se javite lekaru, pratite da li imate simptome kao što su umor, zamagljen vid, preterano mokrenje, gubitak težine ili preterana žeđ.