parkinsonova bolest

Parkinsonovu bolest i njene simptome je prvi put opisao Džejms Parkins još davne 1817. godine. To je vrsta bolesti koja za posledicu ima poremećaje pokreta koji nastaju usled smanjenog lučenja hemijske supstance dopamina, i to u delu mozga koji kontroliše voljne pokrete.

Simptomi parkinsonove bolesti

Parkinsonova bolest spada u podmukle vrste bolesti koja se lagano razvija, pa do pojave prvih simptoma može da prođe od nekoliko meseci pa sve do nekoliko godina. Jedan od prvih i najčešćih simptoma je često drhtanje prstiju ili ruku, koje se potom lagano razvija u potpuno nekontrolisano ritmično podrhtavanje. Nakon pojave podrhtavanja ekstremiteta, izvođenje nekih komplikovanijih pokreta postaje otežano, pa čak dolazi i do ograničenja pokreta uz ukočenije i nespretnije pokrete.

Parkinsonova bolest ima tri glavna simptoma, drhtanje ili tremor, ukočenost mišića vrata, ruku i nogu ili rigor, kao i usporenje svih pokreta. Dokazano je da ne moraju sva tri simptoma da budu pristutna istovremeno, niti oni mogu da se jave jednakim intezitetom.

Jako je bitno napomenuti da podrhtavanje ekstremiteta može biti različitog porekla i ne mora odmah ukazivati na Parkinsonovu bolest.

Od ostalih simptoma kod osoba koje boluju od Parkinsa, prisutni su simptomi depresije, poremećaja sna, mokrenja i stolice.

Bolest može napredovati različitim intenzitetom uz prisutnost različitih simptoma, što zavisi od osobe do osobe. Kod pojedinih bolesnika, simptomi dugo vremena mogu biti blagi i ne iskazivati uticaj na njihovu sposobnost obavljanja svakodnevnih obaveza i aktivnosti. Zato je veoma važno na vreme je otkriti i njene simptome lečiti propisanim lekovima.

Dijagnoza

Iako je medinica mnogo napredovala poslednjih godina, još uvek ne postoji laboratorijski test ili RTG nalaz koji bi mogli potvrditi da neko boluje od Parkinsonove bolesti. Upravo to je razlog zašto je neophodno obratiti se doktoru specijalisti neurologije koji je stručnjak u ovoj oblasti.

Lečenje bolesti

Bitno je da osoba koja boluje od Parkinsa shvati da to nije fatalna bolest i da postoje delotvorni lekovi. Pogotovo u ranom stadijumu bolesti, lekovi imaju uticaj i mogu umnogome pomoći u lečenju simptoma bolesti.

Kao što je već rečeno, veoma je važna rana dijagnoza bolesti, kako bi se bolesniku prepisala propisana terapija. Uzimaju se specifični lekovi, menja se način ishrane, preporučuje se vežbanje, itd.

Sami lekovi značajno mogu da umanje simptome bolesti, ali ne mogu da zaustave njeno napredovanje. Doktor specijalista može da preporuči specifičnu kombinaciju lekova, koja je različita od bolesnika do bolesnika, a koje zahtevaju strpljenje kod osoba, kao i vreme da ti lekovi počnu da utiču na simptome. Nažalost, kao i svi, i ovi lekovi imaju svoja neželjenja dejstva.

Lekovi koji se koriste u terapiji Parkinsa podižu nivo dopamina u određenoj regiji mozga obolelog ili direktno stimulišu receptore i tako zamenjuju ulogu dopamina u mozgu.

Pored lekova i zdrave ishrane, postoji i opcija hirurškog lečenje gde se ugradjuje stimulator receptora (poput pejsmejkera za srce). Ovakav vid lečenje se primenjuje samo kod onih pacijenata kod kojih lekovi nemaju dejstva ili je su simptomi bolesti otišli toliko daleko da se ne mogu suzbiti lekovima.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.