Na koje načine svetlost utiče na naše raspoloženje i ponašanje

Svima se dešavalo da osete kako im se raspoloženje menja čim uđu u neku prostoriju. Ukoliko i vi ovo doživljavate svaki put kada uđete u kancelariju ili kada se vratite kući nakon napornog dana, možda bi trebalo da obratite pažnju na osvetljenje u tim prostorijama.

Razumevanjem načina na koje svetlo utiče na naše ponašanje i raspoloženje, možemo napraviti prostore koji će učiniti, da dok provodimo vreme u njima, budemo kreativniji, energičniji i produktivniji. 

Budući da ima veliki uticaj na nas, osvetljenje na javnim mestima, mora biti dovoljno jako da održava koncentraciju ljudi u prostoriji ali ne previše, jer ipak mora prijati oku, naročito kada je u pitanju rasveta za školu, u kojoj bi osvetljenje moralo da bude prijatno, a istovremeno dovoljno kvalitetno i dobro za koncentraciju dece.

Zato smo se potrudili da vam tokom ovog teksta skrenemo pažnju na načine na koje osvetljenje utiče na naše raspoloženje i ponašanje.

Boja svetlosti je veoma važna – uskladite odgovarajuće tonove sa vašim potrebama  

Boja svetlosti, odnosno njena temperatura, se takođe u velikoj meri odražava na naš organizam. U ovom slučaju termin “temperatura” ne označava toplotu same sijalice, već ton boje svetlosti koju ona emituje. 

Svetla sa toplijom bojom doprinose opuštenoj i ležernoj atmosferi, dok hladniji tonovi doprinose koncentraciji, prisutnosti i povećavaju produktivnost pa se iz tog razloga najčešće koriste na radnim mestima, u školama i na fakultetima.

Plavi ton svetlosti i sve njegove prednosti

Istraživanja sprovođena početkom 21. veka pokazala su da plavo svetlo smanjuje nivoe hormona melatonina, koji utiče na pospanost. Mobilni telefoni i kompjuteri emitiju velike količine plavog svetla, pa se iz tog razloga savetuje da se elektronski uređaji odlože van domašaja bar sat vremena pre spavanja. 

Međutim, plavo svetlo ima i svojih prednosti, ukoliko se koristi na pametan način. Ono predstavlja odlično rešenje za radne prostore gde je veoma važno da ljudi budu skoncentristani i pribrani kao što su kancelarije, sobe za sastanke i fabrike. 

Osvetljenje pomaže da održimo aktivan način života

Kada govorimo o svetlosti i njenom uticaju na naš organizam, ne mislimo samo na svetlosne instalacije u našim domovima ili kancelarijama. Veoma je važno da na dnevnoj bazi, što više budemo izloženi prirodnom svetlu jer se to direktno održava na mnoge aspekte našeg života. 

Istraživanja iz 2014. godine, pokazala su da pojedinci koji na radnom mestu imaju više prozora, odnosno veću količinu prirodnog svetla, u proseku spavaju duže ali i vode aktivniji stil života, za razliku od ljudi kod kojih to nije slučaj. 

Šta je džet-leg i zašto se javlja?

Reakcije u našim telima su u velikoj meri određene spoljašnjim uslovima, od kojih sunčeva svetlost definitivno igra najveću ulogu jer diktira naš bioritam. Zbog toga, ljudi koji često putuju avionom na udeljene destinacije često imaju problema sa poremećajem sna koji se zove džet-lag.

Ovaj poremećaj se javlja kada, u kratkom vremenskom periodu, pređemo iz jedne vremenske zonu u drugu i na taj način zbunimo svoj bioritam, gde će pri tome naše telo misliti da je podne, dok je zapravo veče i uglavnom traje do 48 sati. 

Svetlost smanjuje simptome depresije i drugih mentalnih oboljenja 

Vrsta svetlosti kojom smo izloženi, ne samo da ima kratkoročni uticaj na našu mentalnu higijenu, već se u velikoj meri odražava i na naše dugoročno mentalno zdravlje.  Dokazano je da ljudi koji pate od depresije i nedostatka vitamina D, jednog od najvažnijih vitamina koji ojačava naše kosti i zglobove, imaju velike koristi od sunčeve svetlosti. 

Međutim, kada je reč o psihičkim oboljenjima kao što je depresija, veoma je važno da imate na umu da sunčeva svetlost, iako smanjuje simptome, nije lek i ne može zameniti odgovarajuću terapiju za ljude koji pate od ove bolesti. 

Idealno osvetljenje – mit ili stvarnost?

Kada je reč o idealnom svetlu, stručnjaci se slažu da treba u što većoj meri izbegavati hladna ili plava svetla tokom večeri kako bismo postigli bolji kvalitet sna, kao i da bi trebalo da bar sat vremena dnevno budemo izloženi prirodnoj svetlosti. 

Iako je nemoguće da kontrolišemo osvetljenje svih prostora u kojima provodimo većinu svog vremena, veoma je važno da budemo svesni uticaja koju svetlost, bilo da je prirodna ili veštačka, ima na naš organizam. 

Nadamo se da smo vam nakon čitanja ovog teksta razjasnili neke od nedoumica koje ste možda imali kada je reč o adekvatnom osvetljenju i njegovom uticaju na naš organizam.