beogradska-tvrdjava_r1_c1

Kada grad kao što je Beograd, punih sedam hiljada godina opstaje na obalama Save i Dunava, teško je priču o njemu napisati kratko. Još teže bi bilo za jedan dan  pokazati sve njegove znamenitosti turistima koji rado dolaze da ga posete i upoznaju. 

Jer bilo bi to kao da stajući na svaki treći stepenik trčite uz Velike stepenice, neobičnu pešačku ulicu, sagrađenu 1862. godine da bi spojila Kosančićev venac i Karađorđevu ulicu. Iako cela broji 108 stepenika, a bez trotoara i kolovoza je, odato joj je priznanje za značaj, pa je status ulice dobila deceniju kasnije – 1872

Da u tom “preskakanju” ne izostavimo ono osnovno, recimo da se prosečan gost u Beogradu, koji ima oko 1,7 miliona stanovnika, zadrži tri do pet dana. Prednjače mlađi ljudi, do 35 godina, stranci, kao i đaci iz unutrađnjosti na ekskurziji. 

Predlažemo vam da krenemo za početak poput njih u razgledanje od Trga Republike prema  Kalemegdanu. Nastojaćemo da vam tu i na još nekim mestima skrenemo pažnju na stara i nova zdanja, uz zanimljiva podsećanja. Krenimo zajedno!

Sa Trga Republike u veliku šetnju

Neki vodiči kroz naš glavni grad insistiraju da gostu pokažu 30 znamenitosti i atrakcija i tek tada mu priznaju: Videli ste najvažnije. Trg Republike je prva stanica. Tu turista pogledom pozdravi bronzanog kneza MIhaila na konju, kao svojevresnog simbola oslobođenja od osmanske vlasti, primeti Narodno pozorište i  Narodni muzej, Pozorište za decu “Boško Buha” i kreće u šetnju po “čuvenom Knezu”. 

Kada se zamore i zasite podsećanja na prošlost, mlađi gosti potraže mesto u nekom od mnogobrojnih kafića, gde počnu da kuju planove za ludi provod na rekama

Dve čarobne reči: “splavovi Beograd”, ostaju im kao podsetnik da i drugima preporuče kada se vrate kući gde bi mogli da putuju. S obzirom da smo još u Knez MIhailovoj trebalo bi da prođete izloge znamenitih knjižara, zgradu Srpske akademije nauka, Cepterovog muzeja i Gradsku biblioteku. 

Pogled na ušće Save u Dunav 

Hodajući lagano po pločama ispod kojih su ostaci nekada moćnog Singidunuma, stićićete na Kalemegdan gde bismo istorijom i prohujalim vekovima mogli da popunimo ovaj tekst do poslednjeg slova. Tu je utvrđenje podignuto u periodu od prvog do 18. veka – Beogradska tvrđava podeljena na Gornji i Donji grad

S obzirom da su istoričari i hroničari nekih prošlih vekova popunili silne police u bibliotekama pišući knjige o tvrđavi, Rimskom bunaru, Vojnom bunkeru, Sahat kuli, Vojnom muzeju, kuli Nebojša, Crkvi Ružica i kapele Svete Petke, nastavimo dalje. 

Spomenik Pobednik, obnovljen pre nekoliko godina, jer je postojala opasnost da padne sve sa postamentom, izuzetan je ukras ove kalemegdanske celine.

Predivan pogled na ušće Save u Dunav, Novi Beograd i Zemun u daljini dobio je još nedovršenu atrakciju – novu Kulu Beograd u Savamaloj.  

Sa kule visoke 168 metara daleko se vidi

Dok još ne bude potpuno opremljena, zato što je sa 168 metara najviša zgrada kod nas i u regionu, sa njene staklene fasade povodom značajnih datuma i događanja uz lasersku pratnju emitovane su različite animacije i poruke Beograđanima. 

Posebna je ovo građevina zbog “uvijenog” oblika, kojim je simbolično predstavljeno obližnje ušće dve reke. Do jedanaestog sprata u njoj će se nalaziti hotel, a od četrnaestog do trideset devetog posebno brendirani stanovi. Na vrhu je opremljen vidikovac do koga će se stizati brzim liftovima i grad videti iz svih uglova i – 360 stepeni.

Stakleni paneli na fasadi izrađeni su od posebnog materijala i vidljivi su za ptice, tako da im ne preti opasnost od pogibeljnog sudaranja za kulom. 

dobar-provod-u-klubovima_r1_c1

Provod do zore na splavovima

Nekadašnja industrijska četvrt Savamala je poslednjih godina postala stecište mlađih zbog novootvorenih klubova, barova i restorana u blizini reke. Vole oni i Beton halu, upravo zbog zabave u klubovima.

Odatle se nastavlja Promenada, šetalište koje se smestilo uz zgrade novog kvarta Beograd na vodi. Gotovo svakog vikenda na tom prostoru organizatori različitih muzičkih i scenskih događaja pozovu publiku da dođe i lepo provede vreme.

Iako se neke arhitekte ne bi složile, Beograd je čini se spontano sišao na obale reka. U potrazi za zabavom, drugačijom od one u srcu grada, u početku malobrojni gosti splavova još pre tri-četiri decenije ostajali su do zore u kafanicama na vodi. 

Splavovi su se množili, na njima proslavljaju mature, svadbe, venčanja i godišnjice jer se noćni provod produžio i na dan, kao što ni po završetku letnje sezone nema odmora. Zabava i noćni život ne prekidaju se sada ni zimi.

Hram Svetog Save i Avalski toranj kao putokazi do kuće

Ipak, Skadarlija nastoji da sačuva svoju tradiciju, kafansku naravno. Ugošćavala je oduvek istaknute državnike, holivudske glumce, i sada niz njenu kaldrmu prođu ugledne zvanice, kao što su to krajem 19. i početkom 20. veka činili pisci, slikari i čuvena pozorišna i najpoznatija imena kulturnog Beograda. 

I dalje se na prilazima Beogradu sa svih strana može uočiti Hram Svetog Save, podignut na mestu gde su u vreme turske vladavine spaljene mošti prvog arhiepiskopa i osnivača Srpske pravoslavne crkve. Obnovljeni toranj na Avali, na mestu onog sagrađenog 1965. Beograđanima služi i dalje kao orijentir do kuće, kada se vraćaju sa putovanja. 

Vole turisti, a ima ih sve više u poslednje vreme iz Rusije i Indije, da vide i lepote Zemuna, umetnički kvart Kosančićev venac, palatu Beograđanku, beogradsko more Adu Ciganliju, Zoološki vrt na Kalemegdanu, sa više od dve hiljade životinja. 

I tako se opet vraćamo na Kalemegdan. Odatle je Beograd i počeo da raste i širi se. Nadamo se da ste ovom prilikom saznali ponešto novo, da ćete tople prolećne i letnje slobodne dane iskoristiti da pogledate ono što niste i prošetate obalama Save i Dunava, na kojima se vekovima nešto dešavalo. 

Izvori fotografija

https://pixabay.com/photos/nightclub-club-dj-music-event-6686682

https://pixabay.com/photos/belgrade-kalemegdan-serbia-fortress-2260656

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.