Kako udomljavanje pasa i mačaka lutalica ima pozitivan uticaj na biodiverzitet?

Problem pasa i mačaka lutalica ima nekoliko loših aspekata i predstavlja ozbiljnu pretnju po biodiverzitet, ali i ljude. Do krajnjeg rešenja je nemoguće doći bez angažovanja države i nevladinih organizacija, međutim, dobra vest je da svako od nas kao pojedinac može značajno doprineti ovoj akciji – udomljavanjem.

Naravno, mnogi od nas jednostavno vole rasne pse i mačke, što ima svoje prednosti. Znamo tačno kako će pas izgledati kada odraste, kakvu će narav imati, da li će ga biti lakše ili teže vaspitati i slično, dok sa lutalicama mnoge stvari ostaju ‘’neizvesne’’ do perioda pune zrelosti.

Mnogi nemaju uslove za takvu vrstu ‘’eksperimenta’’, jer im jednostavno treba mali pas za stan, ali to ne znači da svi ostali treba da se sakrijemo iza nekolicine ljudi koji zaista nisu u situaciji da udome jednog malog četvoronožnog saputnika.

U nastavku teksta saznajte koji su problemi i štete koje psi i mačke lutalice prave u životnoj sredini i koji su sve razlozi za udomljavanje nezbrinutih ljubimaca.

Udomljavanje pasa i mačaka lutalica – da li treba da predstavlja izazov?

Nesigurnost vlasnika iz gorenavedenih razloga može biti razumljiva, ali ne i opravdana. Kada udomite psa ili mačku samo je potrebno pravilno postupati sa njima i onda nema razloga za brigu. Važno je da birate veterinera za psa pažljivo.  Zaduženi su za lečenje vašeg ljubimica i u svakom trenutku su dostupni da pomognu svojim znanjem i intervenišu kada je to potrebno.

Kako da pravilno vaspitate i odnegujete vašeg psa možete naučiti od veterinara i iskusnijih vlasnika pasa, a na raspolaganju su vam i brojni izvori sa interneta i iz knjiga. Samo je bitno da prvo posetite veterinara i ispoštujete sve zdravstvene i zakonske procedure, odnosno da pas bude vakcinisan, očišćen od parazita i čipovan – onda uživanje i boravak pasa sa decom i vama može da počne.

Kako psi i mačke lutalice mogu predstavljati ekološku pretnju?

Slobodno puštenih, vlasničkih pasa i mačaka, napuštenih i onih koji su rođeni kao lutalice, na svetu ima jako mnogo. Istraživači sa Oksforda procenjuju da ova grupa čini oko 75% svih domaćih pasa i mačaka na svetu.

Psi i mačke koji nisu pod kontrolom vlasnika često moraju sami da se snalaze za hranu, pa su ptice, gušteri i manji sisari česta meta njihovih napada.

Naučne studije sprovedene u SAD-u, pokazuju zapanjujuće brojke. Utvrđeno je da domaće mačke godišnje usmrte 1,4-3,7 milijardi ptica i 6,9-20,7 milijardi veverica, glodara i drugih malih sisara.

Problem je u tome što mačke ne znaju koje vrste su ugrožene i zakonom zaštićene – love sve što ima je dostupno.

Kako je jedna vrsta izbrisana zauvek?

Naročito su problematična ostrva, gde je ekosistem najranjiviji i ne postoji šansa za migraciju. Primer iz osamdesetih godina svedoči o istrebljenju jedne vrste žaba sa ostrva Viva (Republika Fidži), od strane svega 12 pasa lutalica. 

Stvar je rešena upravo udomljavanjem 10 pasa i hranjenjem ostacima hrane, dok su dva psa morali biti eutanazirani.

Naravno, na našim prostorima nema tako malih ostrvskih populacija, ali ne sme se čekati poslednji momenat. Lokalno stanovništvo je pronašlo odlično rešenje za ove pse, s tim što je reakcija zakasnela. Sačekano je da se jedna vsta zbriše sa lica zemlje, da bi se reagovalo.

Potrebno je problem sprečiti, a ne lečiti, jer su ugrožene vrste izuzetno osetljiva populacija, koja može nestati na bezbroj načina, a to se kao što smo rekli, može sprečiti samo angažovanjem države, nevladinih organizacija i svih nas kao pojedinaca zajedno.

Problem besnila i lutajućih pasa i mačaka

Besnilo je smrtonosna, zarazna bolest koja napada centralni nervni sistem i prenosiva je sa životinja na ljude i obrnuto.  Ova zaraza najčešće se prenosi ukoliko ste u direktnom kontaktu sa zaraženom životinjom i to preko ujeda. Iskorenjena je samo u Engleskoj, Australiji, na Novom Zeladnu, Antarktiku i delimično u Švajcarskoj, Francuskoj i Nemačkoj.

U svim ostalim delovima sveta postoji, a glavni prenosioci su divlje životinje, pre svega šakali, lisice, vukovi i slepi miševi. Održavanjem veličina populacija ovih vrsta se bave lovačka udruženja, ali pse i mačke niko ne kontroliše.

Naučnici kažu da besnilo može poremetiti biodiverzitet, što je primećeno u Africi, kada su psi bili ‘’odgovorni’’ za širenje ove bolesti među divljim životinjama, od kojih su neke pripadale retkim vrstama.

Mere protiv besnila su uglavnom usmerene na zaštitu ljudske populacije, što se relativno dobro sprovodi. Međutim, psi lutalice su krivi za 55 000 smrtnih slučajeva, širom sveta, izazvanih ovom bolešću.

Koje su prednosti udomljavanja pasa i mačaka?

Pored rešavanja brojnih globalnih problema, udomljavanje ima mnoštvo benefita i po nas, ljude. Pre svega, udomljene životinje su zahvalnije od rasnih. Spašene sa ulice, od gladi i hladnoće, umeju da pruže mnogo više ljubavi svom novom ‘’čoporu’’ od onih koji su od rođenja u udobnoj i toploj korpici.

Takođe, psi i mačke lutalice, odnosno mešanci, su znatno otporniji i manje zahtevni po pitanju ishrane i nege. Imaju izuzetan imunitet, dobro podnose i hladnoću i vrućinu, pa vas neće mučiti sa čestim odlascima kod veterinara i izlagati troškovima.

Treba napomenuti da nije dovoljno udomiti lutalicu, već je važno pružiti mu adekvatno vaspitanje, socijalizaciju i pažnju. Voditi na povocu i dozvoljavati slobodno šetanje isključivo pod nadzorom ili u ograničenom prostoru.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da ste uživali u čitanju.