Anemija kod beba i dece

Najčešća anemija koja se javlja kod dece i beba nastaje usled nedostatka gvožđa. Ona se stručno naziva sideropenijska anemija, odnosno malokrvnost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite.

Blaga anemija se često javlja bez simptoma. Međutim, kada nivo gvožđa padne značajno, javljaju se i neki karakteristični simptomi koje možete prepoznati kod svog deteta. 

Anemično dete je pospano, često vam može delovati kao umorno i slabo, razdražljivo, brzo se zamara, ima slab apetit, a često se javljaju i vrtoglavice i glavobolje. Koža deteta može postati i bledunjava, a nokti krti i lako lomljivi.

Bledunjava sluzokoža, najpre usta i vežnjače oka, a kod neke dece i nesanica mogu biti pratioci bolesti. Takođe, ubrzan rad srca i aritmije mogu ukazivati na anemiju.

Uzroci anemije kod dece

Najčešći uzrok anemije je neadekvatna ishrana. To podrazumeva ishranu koja je siromašna namirnicama koje sadrže gvožđe (meso i žumance najpre), vitaminom C, ali i preveliki unos kalcijuma koji ometa apsorbciju gvožđa iz cevi u krvotok. 

Deca koja nakon druge godine života piju velike količine kravljeg mleka, po pravilu su malokrvna, jer se njim zasite i ne unose dovoljne količine vitamina i minerala, ali i soli iz kravljeg mleka onemogućavaju gvožđu da iz creva dospe u krv, već se izlučuje putem urina i stolice.

Ovo ne važi za majčino mleko, jer se gvožđe iz njega neuporedivo lakše apsorbuje od onog sadržanog u kravljem mleku.

Drugi uzroci anemije kod dece mogu biti i ronično trovanje olovom, disfunkcija štitne žlezde, povrede sa teškim krvarenjem ili hiruške intervencije, poremećaji apsorbcijskih procesa u crevima i drugi.

Anemija kod beba

Novorođenčad se rađa sa rezervama gvožđa koje su „prenete“ sa majke na dete i ta količina je kod zdrave terminske bebe dovoljna za period od narednih 4 – 6 meseci. Tada glavni izvor gvožđa treba da bude iz čvrste hrane koja počinje da se uvodi.

Majčino mleko je, u odnosu na druga mleka koja se bebama daju, najbogatije gvožđem. Njegova iskorišćenost je oko 50%, ali se nakon 6. meseca javlja potreba za gvožđem iz drugih izvora. Ad formule su obogaćene gvožđem, ali je njegova iskorišćenost tek oko 10%.

Najmanje gvožđa je ubedljivo u kravljem i kozijem mleku. Osim toga, sadrže i soli koje ometaju njegovu apsorbciju, a u nedostatku su materija i vitamina koje su bebama neophodne za pravilan rast i razvoj.

Lečenje anemije

Glavni izvori gvožđa u ishrani su meso, jaja, riba, zeleno lisnato povrće, mahunarke i sveže voće. Pri kombinovanju namirnica treba voditi računa o tome da se gvožđe kombinuje sa namirnicama bogatim vitaminom C, a ne kombinuje sa mlekom i mlečnim proizvodima. Vitamin C potpomaže apsorbciju, dok ga mleko otežava.

Kada sastavljate jelovnik anemičnom detetu, uključite i kajsije, piletinu, ćuretinu, svinjetinu, ribu, jetru, pasulj, sočivo, soju, jaja, ovsenu kašu, suvo voće, spanać, zelje, blitvu i slično. Nakon godine možete davati sok od citrusa koji obiluju vitaminom C.

Rotkvice, pečurke, integralne žitarice, crveni i beli luk, kao i plodovi mora i jezgrasto voće su dobar izbor kada sastavljate jelovnik  anemičnog deteta. Smatra se i da kuvanje u posuđu od gvožđa povećava količinu gvožđa u hrani za čak 20 %.

Najbolje je da ishrana bude raznovsrna i bogata svežim voćem i povrćem, da dete provodi što više vremena na svežem vazduhu, kao i da reodvno šeta najmanje 1 sat dnevno.